Гестаўт (Гейстаўт), Кестаўт (Кештаўт, Кейстаўт) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча Гештаўт.

Gistald
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Geste + Wald
Іншыя формы
Варыянт(ы) Гештаўт, Кестаўт, Кештаўт, Гейстаўт, Кейстаўт
Вытворныя формы Гаштольд
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Гестаўт»

Паходжаньне рэдагаваць

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Гасьцівалд, Гісталд або Касталд, пазьней Гастальд або Гаштальд (Gastivald, Gistald, Castald, Gastaldius[1], Gastold[2]) — імя германскага паходжаньня[3]. Іменная аснова -гаст- (-каст-, -гест-) (імёны ліцьвінаў Гасьціла, Гестар, Каштарт; германскія імёны Gastila, Gaster, Kastert) паходзіць ад гоцкага і германскага gasts 'госьць, вандроўнік', а аснова -валд- (-алд, -олт) (імёны ліцьвінаў Геральт, Левалт, Рамвольт; германскія імёны Gerwald, Lewolt, Romuald) — ад гоцкага і германскага waldan 'валодаць, гаспадарыць' або wulþus 'слава, мажнасьць'[4].

Адпаведнасьць імя Гейстаўт германскаму імю Gistald сьцьвердзіў францускі лінгвіст-германіст Раймонд Шмітляйн, які на падставе шматгадовых дасьледаваньняў прыйшоў да высноваў пра германскае паходжаньне літоўскіх уласных імёнаў[5].

Паводле менскага дасьледніка Алёхны Дайліды, які разьвівае усходнегерманскую этымалёгію імёнаў літоўскіх князёў і баяраў, імя Гестаўт складаецца з асноваў -гез- (-гіз-, -кез-) (імёны ліцьвінаў Геска, Гізель, Гесмонт; германскія імёны Geske, Giesel, Gismondus), якая паходзіць ад гоцкага gais 'суліца, кап’ё'[6], і -тэўд- (-тэўт-, -таўт-) (імёны ліцьвінаў Таўтывіл, Таўтвін, Таўтгерд; германскія імёны Theudowills, Teutwin, Teutgerdis), якая паходзіць ад гоцкага theuda 'род, народ'[7]. Такім парадкам, імя Гестаўт азначае «кап’ё роду»[8]. Адзначаліся германскія імёны Гістальд (Gistaldus[9]) і Тэўтгіс (Teutgis[10]).

Імя Гестальд гістарычна бытавала ў Польшчы: Godefridus filius Gestoldi (1221 год)[11].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Кеистовтови, Висбораву братаничю (22 чэрвеня 1415 году)[12]; в людей наших, в бортевъ, на имя… а у Онъдрея Кгестовътовича и въ его зятя, у Лаврына (25 ліпеня 1503 году)[13]; бояринъ господарьский Вилькомирского повета Богданъ Кейстовтовичь (22 чэрвеня 1520 году)[14]; Мацко Кгеистовтовичъ[15], Ян Кгестовътовичъ[16], Кеистовътъ Миковичъ[17], Миколаи Кестовтовичъ[18], Кгестовтъ Якубович[19] (1528 год); бояре перелайские… Кгейстовтъ Якубович (21 ліпеня 1528 году)[20]; до Яна Кгестовътовича, и до Вихтова Кгестовътовича (21 красавіка 1529 году)[21]; Матиас Кгестовтович (да 1533 году)[22]; з Лепун Ян Кгеистовтович (1533—1535 гады)[23]; Кгестовт Павлович (1537—1538 гады)[24]; Станиславъ Петровичъ Кгестовтовичъ[25], з села Кгестовтовичовъ[26] (1567 год); пана Станислава Мартиновича Кгейстовта (25 ліпеня 1590 году)[27]; Fabian Giestowt Kłuksztyk[28], Woyciech Sebestianowicz Giestowt, Ławryn Sebestianowicz Giestowt[29], Fabian Giestowt Kłuksztyk z Ginwiła[30] (20 кастрычніка 1655 году); Ławryn Giestowt na miejscu Reginy Szymkiewiczówny Sebestianowej Giestowtowej… Anna Lawdańska Giestowtowa wdowa na miejscu Kazimierza Giestowta… Ambrozy Giesztowt… Fabian Giesztowt… Hrehory Giesztowt… Jerzy Giesztowt… Krzysztof Giesztowt… Stefan Giesztowt (1667 год)[31]; Kiesztowt (1670 год)[32]; Stefan Giesztowt[33], na miejscu Malchera Giesztowta z Jamontów[34], Symon Giesztowt[35], Marcin Giesztowt… Kazimierz Giesztowt[36], Stefan Giesztowtt[37], Fabian Giesztowt[38], Jan Giesztowt[39] (1690 год); Martha Giesitowtowna (па 1700 годзе)[40]; Mathias Giezdołd (31 траўня 1755 году)[41].

Носьбіты рэдагаваць

З XVI ст. прыдомкам Гейштаф або Гейштаўт карыстаўся літоўскі шляхецкі род Бэрнатовічаў гербу ўласнага[44].

Гештаўты Лакянскія (Giesztowt Łokiański) гербу Ляліва — літоўскі шляхецкі род з Троцкага павету[45].

Гештаўты (Giesztowt) гербу Гейш — літоўскі шляхецкі род зь Лідзкага павету[46].

Гешталд (Giesztołd) гербу Ляліва — шляхецкі род Рэчы Паспалітай[47].

На гістарычнай Лідчыне існуе вёска Гештаўты.

Глядзіце таксама рэдагаваць

Крыніцы рэдагаваць

  1. ^ Schmittlein R. Toponymes finnois et germaniques en Lituanie // Revue internationale d’onomastique. Nr. 2, 1948. P. 103.
  2. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 7: Suplement. Rozwiązanie licznych zagadek staropolskiej antroponimii. — Kraków, 2002. S. 24.
  3. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 605.
  4. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 17.
  5. ^ Schmittlein R. Toponymes finnois et germaniques en Lituanie // Revue internationale d’onomastique. Nr. 2, 1948. P. 103.
  6. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 17.
  7. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 19.
  8. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 23.
  9. ^ Vollständiges Heiligen-Lexikon, oder Lebensgeschichten aller Heiligen. Bd. 2. — Augsburg, 1861. S. 826.
  10. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1431.
  11. ^ Codex diplomaticus Poloniae. T. 1. — Varsaviae, 1847. P. 24.
  12. ^ Jablonskis K. Nauji Vytauto laikotarpio aktai // Praeitis. T. 2. — Kaunas, 1933. P. 383.
  13. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 5 (1427—1506). — Vilnius, 2014. С. 166.
  14. ^ Литовская метрика. Т. 1. — СПб., 1903. С. 1455.
  15. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 81—82.
  16. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 86.
  17. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 87.
  18. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 90.
  19. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 91.
  20. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 224 (4) (1522—1530). — Vilnius, 1997. P. 244.
  21. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 225 (6) (1528—1547). — Vilnius, 1995. С. 84.
  22. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 23.
  23. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 27.
  24. ^ Mackavičius A. Žemaitijos valsčių surašymas 1537—1538 m. — Vilnius, 2003. P. 54, 82, 238, 265.
  25. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 575.
  26. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 668.
  27. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 30. — Вильна, 1904. С. 45.
  28. ^ Akta zjazdów stanów Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 2. — Warszawa, 2009. S. 297.
  29. ^ Akta zjazdów stanów Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 2. — Warszawa, 2009. S. 310—311, 330.
  30. ^ Akta zjazdów stanów Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 2. — Warszawa, 2009. S. 321.
  31. ^ Błaszczyk G. Herbarz szlachty żmudzkiej. T. 2. — Warszawa, 2015. S. 85.
  32. ^ Bystroń J. Nazwiska polskie. — Lwów, 1936. S. 284.
  33. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 24.
  34. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 74.
  35. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 98.
  36. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 152.
  37. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 154.
  38. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 161.
  39. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 180.
  40. ^ Mickienė I., Birbilaitė I. Moterų įvardijimas XVIII amžiaus pradžioje: Telšių bažnyčios krikšto metrikų studija // Respectus philologicus. Nr. 19 (24), 2011. P. 161.
  41. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 10. — Вильна, 1879. С. 493.
  42. ^ Опись документов Виленского центрального архива древних актовых книг. Вып. 8. ― Вильна, 1912. С. 468.
  43. ^ Urzędnicy Wielkiego Księstwa Litewskiego: Spisy. T. 8. Ziemia brzeska i województwo brzeskie XIV—XVIII wiek. — Warszawa, 2020. S. 175.
  44. ^ Stekert A. Przydomki polskie, litewskie i rusińskie. — Kraków, 1897. S. 41.
  45. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 272.
  46. ^ Polska encyklopedja szlachecka. T. 5. — Warszawa, 1936. S. 284.
  47. ^ Gajl T. Herby Szlacheckie Rzeczypospolitej Obojga Narodow. — Gdańsk, 2003. S. 272.

Літаратура рэдагаваць