Радзімін (Радмін) — мужчынскае імя.

Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Rado + Minno
Іншыя формы
Варыянт(ы) Радмін
Зьвязаныя імёны Minrath
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Радзімін»

Паходжаньне рэдагаваць

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Мінрат (Minrath) — імя германскага паходжаньня[1]. Іменная аснова -рад- (-рат-) (імёны ліцьвінаў Радзівіл, Раталт, Конрад; германскія імёны Ratwilius, Ratolt, Konrad) паходзіць ад гоцкага *rêþs[2], германскага rad- 'рада', а аснова -мін- (-мен-) (імёны ліцьвінаў Мінят, Асьміна, Гальмін; германскія імёны Miniatus, Osminna, Galmin) — ад гоцкага minan 'менаваць, памятаць, любіць'[3], minthi 'памяць'[4].

У Мазовіі гістарычна адзначалася чаргаваньне Rademan / Radomin у назвах мясцовасьцяў[5]. Тым часам шырокае бытаваньне атрымала старажытнае германскае імя Radman (Redman), пазьнейшае Rademann[6].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: + s + henrici de radomino (2 кастрычніка 1413 году)[7]; великий князь Жикгимонтъ далъ былъ Родимину землю Чабутовщину… Радиминъ (21 жніўня 1480 году)[8]; прадядъ нашъ Родиминъ (17 студзеня 1520 году)[9]; Бутко Радиминовичъ з двема браты (1528 год)[10]; у повете Ойракгольскомъ, зъ бояры, и зъ слугами путными и зъ людьми тяглыми, на имя Матеемъ Радиминовичемъ и зъ братьею его Воиткомъ а Станкомъ (29 красавіка 1542 году)[11]; село Радминовичи (1554 год)[12]; Bartlomiey Radiminowicz (1554 год)[13]; et Ioannem Radziminowicz, tutores bonorum (1 красавіка 1579 году)[14]; Stanislaus Radziminowicz (1592 год)[15]; Bartholomaeus Radziminowicz (1594 год)[16]; Albertus Radziminowicz (1596 год)[15]; Paulus Radziminowicz (1604 год)[17]; et Adm. R.ndum D.num Paulum Radziminowicz (1630 год)[18]; Radziminowicz Matthias Stanislaus Jacobi (1632 год)[19]; pp. Radziminiczowie (1690 год)[20].

Носьбіты рэдагаваць

Радзіміновічы (Radziminowicz) — літоўскі шляхецкі род зь Віленскага ваяводзтва[22].

Радзіміны (Radzimin) гербу Даленга — шляхецкі род Рэчы Паспалітай[23].

Глядзіце таксама рэдагаваць

Крыніцы рэдагаваць

  1. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1126.
  2. ^ Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 193.
  3. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 18.
  4. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 169.
  5. ^ Döhring A. Über die Herkunft der Masuren: Mit besonderer Berücksichtigung der Kreise Osterode und Neidenburg. Ein Beitrag zur Besiedlungsgeschichte des Ordenlandes Preussen. — Osterode, 1910. S. 46, 93.
  6. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1216.
  7. ^ Akta unji Polski z Litwą, 1385—1791. — Kraków, 1932. S. 52.
  8. ^ Литовская метрика. Т. 1. — СПб., 1903. С. 1377.
  9. ^ Литовская метрика. Т. 1. — СПб., 1903. С. 1379.
  10. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 158.
  11. ^ Сборник палеографических снимков с древних грамот и актов, хранящихся в Виленском центральном архиве и Виленской публичной библиотеке. Вып. 1. — Вильна, 1884. С. 16.
  12. ^ Археографический сборник документов, относящихся к истории Северо-западной Руси. Т. 8. — Вильна, 1870. С. 41.
  13. ^ Karalius L. 1554 metų Balninkų dvaro valakų matavimo registras // Istorijos šaltinių tyrimai. T. 5, 2014. P. 242.
  14. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 273 (59) (1579—1580). — Vilnius, 2019. P. 46.
  15. ^ а б Trypućko J. Polonica vetera Upsaliensia: catalogue des imprimés polonais ou concernant la Pologne des XVe, XVIe, XVIIe et XVIIIe siècles conservés à la Bibliothèque de l’université royale d’Upsala. — Uppsala, 1958. P. 168.
  16. ^ Trypućko J. Polonica vetera Upsaliensia: catalogue des imprimés polonais ou concernant la Pologne des XVe, XVIe, XVIIe et XVIIIe siècles conservés à la Bibliothèque de l’université royale d’Upsala. — Uppsala, 1958. P. 45.
  17. ^ Trypućko J. Polonica vetera Upsaliensia: catalogue des imprimés polonais ou concernant la Pologne des XVe, XVIe, XVIIe et XVIIIe siècles conservés à la Bibliothèque de l’université royale d’Upsala. — Uppsala, 1958. P. 165.
  18. ^ Žemaičių vyskupijos vizitacijų aktai 1611—1651 m. // Fontes Historiae Lituaniae. Vol. XI, 2011. P. 135.
  19. ^ Pansevič V. Vilniaus miestiečių išsimokslinimas XVII—XVIII a. — Kaunas, 2017. P. 178.
  20. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Województwo wileńskie 1690 r. — Warszawa, 1989. S. 115.
  21. ^ Описание документов архива западно-русских униатских митрополитов. Т. 2. — СПб., 1907. С. 370, 516, 526, 575.
  22. ^ Polska encyklopedja szlachecka. T. 10. — Warszawa, 1938. S. 186.
  23. ^ Gajl T. Herby Szlacheckie Rzeczypospolitej Obojga Narodow. — Gdańsk, 2003. S. 305.