Пераклады Бібліі на сэрбскую мову

Існуе багата перакладаў Бібліі на сэрбскую і сэрбскахарвацкую мовы.

Тытульная старонка Новага Запавету ў перакладзе Вука Стэфанавіча Караджыча (1847)

Мінуўшчына рэдагаваць

Першым сэрбскім перакладам зьяўляецца Міраславава Эвангельле 1186 року. Рукапіс захоўваецца ў Нацыянальным музэі Сэрбіі і лічыцца нацыянальнай каштоўнасьцю.

Першае друкаванае выданьне ў перакладзе Атанасіе Стойкавіча было выдадзенае ў Санкт-Пецярбургу (выданьне Расейскага Біблійнага таварыства, 1824), аднак не гутарковай мовай, а мяшанкай царкоўнаславянскай мовы з сэрбскай. У 1830 Стойкавіч пераклаў на сэрбскую мову таксама Новы Запавет.

У 1847 року Вук Караджыч выдаў у Вене свой пераклад Новага Запавету ў перакладзе на народную мову; у 1867 Джура Данічыч выдаў у Бялградзе Стары Запавет, а ў наступным годзе абодва гэтыя пераклады выйшлі ў адзіным выданьні.

Сярод наступных перакладаў:

  • Луё Бакаціч, 1933, Біблія
  • Дымітрые Стэфанавіч, 1934, Новы Запавет
  • Эміліян Чарніч, 1973, Новы Запавет; Псальмы, 1985.
  • Сэрбскі праваслаўны сынод, 1984, Новы Запавет

Параўнаньне рэдагаваць

Пераклад Кніга Роду 1:1—3 Ян 3:16
Джура Данічыч, мовазнаўца (Стары Запавет, 1867), і
Вук Караджыч, мовазнаўца (Новы Запавет, 1847)
У почетку створи Бог небо и земљу.

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.
Луё Бакаціч(sr), лексыкограф
(1933)
У почетку створи Бог небо и земљу.

Земља беше пуста и празна; над безданом беше тама, и дух Божји лебдијаше над водама. Бог рече: Нека буде светлост. И би светлост.

Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни.
Дымітрые Стэфанавіч, праваслаўны сьвятар
(1934)
Толькі Новы Запавет Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни.
Эміліян Чарніч(sr), праваслаўны багаслоў
(1973)
Толькі Новы Запавет Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки — ко верује у њега — не пропадне, него да има вечни живот.
Сэрбскі праваслаўны сынод
(1984)
Толькі Новы Запавет Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.

Глядзіце таксама рэдагаваць

Вонкавыя спасылкі рэдагаваць