Урыка (Урка) — мужчынскае імя.

Urich
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Uro + суфікс з элемэнтам -к- (-k-)
Іншыя формы
Варыянт(ы) Урка
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Урыка»

Паходжаньне

рэдагаваць
Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Урых (Urich) — імя германскага паходжаньня[1]. Іменная аснова ур- (ор-) (імёны ліцьвінаў Урліх, Урман; германскія імёны Urlich, Oraman) паходзіць ад гоцкага *urus 'тур'[2][a].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Урко… Радуньцы (1444 год)[4]; homines… Vryko Paczewicz (27 красавіка 1515 году)[5]; учтивы Урко Офанасовичъ (22—23 лістапада 1578 году)[6][b].

  1. ^ Польска-летувіская аўтарка Юстына Вальковяк прызнае брак адэкватнага тлумачэньня іменнай асновы -ур- зь летувіскай мовы[3]
  2. ^ Таксама:
    • Урвід: у повете нашомъ Клецъкомъ, у волости, на имя Урвидевъщину (1549 год)[7];
    • Урвік: Ян Уръвик (1537 год)[8];
    • Урманд (адзначалася германскае імя Urmond[9]): земли у Крычове… Урманъдовъщыну (29 студзеня 1561 году)[10]
  1. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1483.
  2. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 209.
  3. ^ Walkowiak J. B. Litewskie nazwiska Polaków: słownik etymologiczno-frekwencyjny. — Poznań, 2019. S. 24.
  4. ^ Акты, относящиеся к истории Южной и Западной России, собранные и изданные Археографической комиссией. Т. 1. — СПб., 1863. С. 15.
  5. ^ Rowell S. C. Acta primae visitationis diocesis vilnensis anno domini 1522 peractae. Vilniaus Kapitulos Archyvo Liber IIb atkūrimas. — Vilnius, 2015. P. 66.
  6. ^ Акты, издаваемые Виленской комиссией для разбора древних актов. Т. 39. — Вильна, 1915. С. 122.
  7. ^ Акты, отно­ся­щи­е­ся к исто­рии Запад­ной Рос­сии. Вып. 2. 18‑я и 32 кни­ги запи­сей Литовской мет­ри­ки: Мет­ри­ка коро­ле­вы Боны. — Москва, 2018. С. 362.
  8. ^ Mackavičius A. Žemaitijos valsčių surašymas 1537—1538 m. — Vilnius, 2003. P. 81.
  9. ^ Ray O. Vore navne: en etymologisk navnebok med fyldige utredninger. — Chicago, 1944. S. 363.
  10. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 37 (1552—1561). — Vilnius, 2011. P. 426.