Леанард

мужчынскае асабістае імя (Leonard)

Леанард (Ленард, Лінард), Ленарт (Лінарт, Лянарт) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча. Жаночае імя — Леанарда.

Leonard
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Leon + Hardt
Іншыя формы
Варыянт(ы) Ленард, Лінард, Ленарт, Лінарт, Лянарт
Вытворныя формы Леварт
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Леанард»

Паходжаньне рэдагаваць

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Леанард, Лінард, Ленэрт, Лінэрт, або Ленарт (Leonard[1], Linard[2], Lienert, Lehnert, Lennart[3][4]) — імя германскага паходжаньня[5][6]. Іменная аснова леў- (леан-) (імёны ліцьвінаў Левік, Левальд, Леварт; германскія імёны Leuico, Lewald, Levard) паходзіць ад германскага lēw 'леў'[7], а аснова -гард- (-гарт-, -арт-) (імёны ліцьвінаў Бэйнарт, Мэйнарт, Сутарт; германскія імёны Beynart, Meinhart, Sutardus) — ад гоцкага hardus 'моцны, цьвёрды'[8][9].

Этымалягічны слоўнік старапольскіх асабовых імёнаў, выдадзены Польскай акадэміяй навук, адзначае гістарычнае бытаваньне ў Польшчы германскага імя Leonard (Lanard, Lenart)[10].

У 1628 годзе ў Каралявецкім унівэрсытэце навучаўся Jacobus Leonhardi, Sensburgensis Borussus[11].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Leonardus (29 траўня 1479 году)[12]; дворянин наш Ленартъ Косинскии (17 верасьня 1511 году)[13], Ленарту Косинскому, брату его (16 лістапада 1512 году)[14]; limites prati Leonardi Andreijkowicz (20 або 23 чэрвеня 1522 году)[15]; Ленартъ Гринькович[16], Ленартъ Кондриновичъ[17], Ленартъ Полепевич… Ленартъ Тальковичъ[18], Ленартъ Станковичъ[19], Ленартъ Радивиловичъ[20], Ленартъ Нарушевичъ[21], Ленартъ Контримовичъ[22], Ленартъ Пацевич… Ленартъ Шумятовичъ[23], Ленартъ Семеновичъ[24] (1528 год); з Сомилишок… Ленартъ Радивилович[25], Ленартъ Воитехович[26] (1533—1535 гады); Ленартъ Контримович… Ленартъ Шимкович Толмантовича (30 ліпеня 1545 году)[27]; Lenarth Dogierth (26 сакавіка 1554 году)[28]; Januss a Lienarth Chomiczy… Stasz a Lienarth Misiucziczy… Jan Lienarth (1558 год)[29]; Lenarth Przechrzcicz… Lenarth Mężay… Lenarth Rychlikowicz[30], Michał Lenart[31] (2 траўня 1558 году); Lenart Radziwiłowicz (1561 год)[32]; Ленартъ Сташкевичъ… Ленартъ Станькевичъ… Ленартъ Стаськовичъ (1563 год)[33]; Linard Chayduska… Lienard Mezay… Linard Danilowski… Linard Prosienski… Linard Richlikowicz… Lienard Riblikowicz… Sczesna Linartowicz… Pietrasz Lienard (1563 год)[34]; Ленартъ Довъкгиръдъ[35], Ленартъ Алексанъдрович Можеико[36] (1565 год); Ленартъ Климовичъ[37], Ленартъ Юревъ сынъ[38], Ленартъ Васковичъ[39], Ленартъ Марковичъ[40], Ленартъ Борысовичъ[41], Ленартъ Юрьевичъ[42] (1567 год); Lenard Okinca (1585 год)[43]; Samuel Leonhardi, Lithuannus (1589 год)[44]; Samuel Leonharti, Lituanus (1602 год)[45]; пани Станиславовая Ленартовича Довкгяловича (15 студзеня 1594 году)[46]; села Воишъвилтъ Ленартъ Матеевичъ (10 чэрвеня 1594 году)[47]; Настася Ленартовна (10 траўня 1595 году)[48]; Стасюкъ Буката, сыновъ два: Янукъ, Ленартъ… Ленартъ Чумодановъ, сыновь два: Павлюкъ, Андрей (1595 год)[49]; Янъ Ленартовичъ Ресскій (1601 год)[50]; Я Янъ Ленартовичъ Реcкий, возный воеводства Виленского (6 верасьня 1602 году)[51]; Adam Lenartowicz (20 лістапада 1604 году)[52]; Maciey y Lienart Oliechnowiczowie (7 красавіка 1610 году)[53]; а пана Миколая Ленартовича (12 лютага 1618 году)[54]; Lenart Micewic (26 лютага 1619 году)[55]; Pawel Linartowicz… Lenart Borckiel (24 чэрвеня 1645 году)[56]; Kazimierz Lanartowicz… Matheusz Lanartowicz (1690 год)[57]; Pater Antonius Lenartowicz, musicus (каля 1700—1702 гадоў)[58].

Носьбіты рэдагаваць

Ленарты (Lenart) — прыгонныя з ваколіцаў Сьвянцянаў, якія ўпамінаюцца ў XIX стагодзьдзі[61].

Ленартовічы (Lenartowicz) — літоўскі шляхецкі род з ваколіцаў Сьвянцянаў[62].

Ленартовічы (Lenartowicz) гербу Ястрабец — літоўскі шляхецкі род з Троцкага павету[63].

Грынкевічы-Ленартовічы — літоўскі шляхецкі род[64].

У XVI ст. існавалі маёнткі Ленартаўшчызна (Ленартовщизна) і Ленатава (Ленартово) у Жамойцкім старостве[65].

На 1903 год існавала сядзіба Леанардышкі ў Расенскім павеце Ковенскай губэрні[66].

У гістарычнай Прусіі існуе вёска Ленарты, у былым Жамойцкім староствеЛінарты, на гістарычнай ВількаміршчынеЛінарцішкі, на гістарычнай АшмяншчынеЛеанардава.

Крыніцы рэдагаваць

  1. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1053.
  2. ^ Eule R. Germanische und fremde Personennamen als heutige deutsche Familiennamen // Festschrift zu dem fünfzigjährigen jubiläum des Friedrichs-realgymnasiums in Berlin. — Berlin, 1900. S. 45.
  3. ^ Stemshaug O. Norsk Personnamnleksikon. — Oslo, 1982. S. 177.
  4. ^ Heintze A. Die deutschen Familien-Namen, geschichtlich, geographisch, sprachlich. — Halle, 1903. S. 189.
  5. ^ Суперанская А. В. Словарь русских личных имён: Сравнение. Происхождение. Написание. — М.: Айрис-пресс, 2005. С. 143.
  6. ^ Усціновіч А. Слоўнік асабовых уласных імён. — Менск, 2011. С. 122.
  7. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 158.
  8. ^ Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 61.
  9. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 123.
  10. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 158.
  11. ^ Die matrikel der Universität Königsberg i. Pr. Bd. 1: Die Immatrikulationen von 1544—1656. — Leipzig, 1910. S. 311.
  12. ^ Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 2: 1468—1501. — Kraków, 1939. S. 368.
  13. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. С. 85.
  14. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. С. 99.
  15. ^ Акты, отно­ся­щи­е­ся к исто­рии Запад­ной Рос­сии. Вып. 2. 18‑я и 32 кни­ги запи­сей Литовской мет­ри­ки: Мет­ри­ка коро­ле­вы Боны. — Москва, 2018. С. 267.
  16. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 58.
  17. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 71.
  18. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 74.
  19. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 84.
  20. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 86.
  21. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 88.
  22. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 89.
  23. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 90.
  24. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 93.
  25. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 29.
  26. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 36.
  27. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 82, 86.
  28. ^ Archiwum książąt Lubartowiczów Sanguszków w Sławucie. T. 6, 1549—1577. — Lwów, 1910. S. 175.
  29. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 1. — Вильна, 1881. С. 88—89, 126.
  30. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 35—36, 48.
  31. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 51.
  32. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 2. — Вильна, 1882. С. 48.
  33. ^ Ревизия Кобринской экономии: составленная в 1563 году королевским ревизором Дмитрием Сапегой. — Вильна, 1876. С. 139, 156—157.
  34. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 2. — Вильна, 1882. С. 328, 340, 421, 430, 439, 483.
  35. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 157.
  36. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 167.
  37. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 789.
  38. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 888.
  39. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 895.
  40. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 898.
  41. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 1159.
  42. ^ Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 1312.
  43. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 293.
  44. ^ Die matrikel der Universität Königsberg i. Pr. Bd. 1: Die Immatrikulationen von 1544—1656. — Leipzig, 1910. S. 103.
  45. ^ Die Matrikel der Unversität Heidelberg. Th. 2. — Heidelberg, 1886. S. 214.
  46. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 20. — Вильна, 1893. С. 99.
  47. ^ Istorijos archyvas. T. 1: XVI amžiaus Lietuvos inventoriai. — Kaunas, 1934. P. 364.
  48. ^ Istorijos archyvas. T. 1: XVI amžiaus Lietuvos inventoriai. — Kaunas, 1934. P. 381.
  49. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 514.
  50. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 8. — Вильна, 1875. С. 41.
  51. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 20. — Вильна, 1893. С. 188.
  52. ^ Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 28.
  53. ^ Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 49.
  54. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 20. — Вильна, 1893. С. 252.
  55. ^ Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 77.
  56. ^ Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 141—142.
  57. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 124.
  58. ^ Memoriale Fratrum Minorum Conventualium Vilnensium (1702—1832). — Vilnae, 2020. P. 67.
  59. ^ Urzędnicy Wielkiego Księstwa Litewskiego: Spisy. T. 4. Ziemia smoleńska i województwo smoleńskie XIV—XVIII wiek. — Warszawa, 2003. S. 193.
  60. ^ Яўген Анішчанка, Шляхта Минского воеводства на сеймике 1787 г., Архіў гісторыка Анішчанкі, 23 сьнежня 2016 г.
  61. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 48, 133.
  62. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 120.
  63. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 333.
  64. ^ Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на Л, Згуртаваньне беларускай шляхты
  65. ^ Спрогис И. Я. Географический словарь древней Жомойтской земли XVI столетия. — Вильна, 1888. С. 165.
  66. ^ Алфавитный список населенных мест Ковенской губернии. — Ковна, 1903. С. 558.